Мира Ракановић: Пут пролећа


Изведи ме

На пут пролећа,

Невин као пупољак

.

Снови су ми

Постали ноћне море

.

Машта се тако ућутала

Душа се

У пустињу претворила

.

Растерај облаке

Дођи и води ме

На стазу трајања

.

Хоћу да лебдим

И лежим

На твојим додирима

.

Не желим

Да живим у дубини

Живог песка

.

Твој осмех

Даје ми снагу

За поцепане године

.

МР: “Разоткривена неосећања“

Постави коментар