Прстима те држим као сталак винске чаше,
принцезо Гордијано.
Плахораста срџбо стаклена и крха.
Појим те вином из бачви
мога на воњ миришљавог подрума.
Језгровити део,
чаша – вино, вино – чаша
напуклу те колико пута
дрхтавом руком приносим устима,
да језиком задржим отменост у чаши.

Док проверавам густину садржаја –
смејуљим се и додворавам се,
твом искошеном погледу
на травке погажене
куд ти је босо стопало ходало.

*

ВП: Народна веровања

Према народном веровању, Трифун је заштитник

винограда и винове лозе, па га виноградари славе

као свог заштитника.

На овај дан је обичај да се одлази у винограде,

орезује лоза и залива вином.

У неким крајевима Србије – Зајечар, Свети Трифун

се слави три дана – дани заљубљених.

“Ако на Трифундан пада снег или киша

биће кишна и родна година, ако је ведро,

биће година сушна и неродна.“

Народ још каже: “Триша забо угарак у

Земљу, па зато снег и лед почињу да се топе.“