Гаје овце чобан и чобанка,

по имену Јован и Јованка;

Јован овце, Јованка јагањце,

Јован свира, а Јованка везе.

Јованки се руке ознојиле

па млађана Јовану говори:

“Ој, Јоване, моје миловање,

иди, Јово, у гору на воду

-донеси ми воде у свирали,

да умијем своје беле руке.“

Кад то чуо, Јован чобанине,

скочи момак на ноге лагане

па донесе воде иза горе

те Јованка уми беле руке.

Опет она Јовану беседи:

“Ој, Јоване, моје миловање,

досади ми више девовање,

ил’ ме узми, ил’ ћу другом ићи.“

.

Казивач: Видоје Чикириз, Рти

Ника – Никола Сојић: “Драгачевке-

изворне народне песме