Не гледај тако, у љутњи не мршти се

Ја сам твоја љубљена, ја сам твоја

Нити пастирка, нити краљица,

Чак ни монахиња-богомољка

У овој сивој сам хаљини од траља

У ципелама излизаних потпетица?

Али, као и пре, дајем врућ загрљај

И страх носим у великим зеницама

Писмо моје не парај, мили

Не плачи због лажи истинске

И добро га, на само дно, скриј

На дно своје торбе сиротињске.