Мирослав Мика Антић: Плава звезда (2)
Мора бити такве звезде.
Што се чудиш?
Пази само да је негде
не испустиш док се будиш.

.
Једног дана,
једне ноћи,
не знам када, ал’ знам тачно,
изгледаће небо без ње
тако празно, тако мрачно.
.
И сва сунца,
све лепоте
и све очи што се јаве,
никад без ње неће бити
сасвим твоје, сасвим праве.
.
Ја ти нећу рећи шта је
ова звезда чудна, сјајна.
Кад је нађеш – сам ћеш знати.
Сад је тајна.
