Ој лепенко из Лепенског вира,

Уметник ти на фрулици свира,

Што камен из Лепеница гравира

И знаке грдне сам изабира.

.

Ој девојко из Старчева града,

Метал кују тебе накићују,

Градњом кућа свако ти овлада,

Нема хлеба без мотике и рада.

.

Ој девојче из древне Винче,

Писмена одавно не сриче,

Пишу по грнчарији свашта,

Писмо прво, право писмо јашта.

.

Ој девојке из давних времена,

Од камена до метала смена,

Од грaдова до Винча палата,

Уметници и живот без рата,

.

Тек сад човек почиње да схвата,

И да Србин воли својега брата.

Србија је пуна сваког блага,

Драгуљ Неба, мени тако драга.