Непозвана дође

И зарије нокте

У топло месо ноћи,

Зубима утробу кида.

Очима пуног мјесеца

Преврће камену постељу

И жубором заборављеног потока

Наду буди и тијело роси.

А онда запјева птица

Из остављених дана

И лептири у стомаку умру..

Опет долази непозвана!