С тобом је увек тако:

коначан низ

бесконачно лепих

тренутака…

Између коначности

и бесконачности срце

је понекад тако пуно

да не знам шта бих

с том пуноћом

осим да је вратим Богу

кроз захвалност

што сам те срео

или туга што те нисам

срео пре…

Од то двоје –

не знам шта је веће.

.

Како је лепо с тобом

на трави седети:

Не говорити.

Не чинити.

Само Бити.