од праха звезда снујем ти огрлицу

зрнца вечности низана у ватру срца

врелине длан даровно приносим лицу

да разгорноћима дуго светлуца

.

слази са неба јар звездомлека

точи се мило у раздел вулкан вена

од капи слатких дивља незадрж река

обалом снова зри разливена

.

руке нам луке пловидбе вечне

таласи времена трошне нас носе

високог неба бескраје млечне

.

спајамо уснама злу да пркосе

једном и ми ћемо звездопрах бити

зрнца снизана у спомен нити