Јавио си се само да ме јутром поздравиш,

тога дана што за миловања беше створен

Двема речима ме утоплио у прозеблој ноћи,

речима што нису носиле у себи само поздрав

Носиле су велики пртљаг прошлих уздаха

.

Сваки је такнуо моју душу,

сваки минули уздах

у додиру је васкрснуо и изуо бол

.

Путовао си у мени целог тог дана

и у ноћи скинуо плашт да се одмориш

испод мојих трепавица

.

А капци су те моји покрили

да се од целог света хладног

који си обишао

напокон угрејеш.