Хвала ти, срце, што си волело,

и када си било охоло

и када те хватала зебња

и када те ломила чежња,

увек су твоји канали

за љубав и бол знали.

.

Некад је предуго трајало

јер се у занос претварало,

али си, срце, одолевало,

чаробност твоја и постојаност

умедоше да ме ојачају и истрају,

доведу немире у склад ритма

па предрасуде смире у смерност,

науче разлику љубави и ума,

напуни чашу праведног разума.

.

Посејало си семе вере, утехе,

лепоте и заноса у постојању

вечности, да би се створило плодно тле

и тако опстало да гради нове оплодње.

.

Д.П: “Дубоки корени“

Фото: Леонардо да Винчи