Радица Матушки: Камено доба једне године

Све у мени има неко своје име,
печат или рану, ожиљак ил’ пламен.
Све у срцу мом је низ неке године,
кад је стену снажну победио камен.
И паде уклесан и љубави жедан,
извор чист и бистар низ долину једну.
И беше ми мио, сваког блага вредан,
зато сада чувам ту једну годину.
