Изрека – “ Пиши као што говориш, читај како је написано “ приписује се Вуку Караџићу, наводно великом реформатору језика Срба . Јесте, промовисао је он реформу језика, али по налогу странаца и на већу штету и језика и народа који њиме говоре.

Мало је познато да је један од његових главних задатака био дилерски, изношење “србуља “, књига на језику Срба и њиховом одношењу у Беч. Али о њему и о том његовом извесно трговачком и прљавом плаћеничком послу неком другом приликом.

Када је о горе наведеној изреци реч треба разумети напор ментора да преко Вука проведу начела саме изреке и да језик преведу у некакве задате оквире. Међутим,треба одмах напоменути да сама изрека није Вукова и да је по налогу страних ментора и она преузета од странаца.

Многи истразивачи питања језика ову синтагму везују за име лингвисте и психолога Johann Christoph Adelunga ( 08 Avg 1732 – 10 Sept 1806. Spantekow,Western Pomerania). 

Јесте тај Немац поставио ово правило, али га у дијалектима свога језика није спровео. Зашто, то је питање са и за много одговора. И одакле њему идеја за то ?

Моја је намера да, не улазећи дубље у прилике његовог доба, покажем да се идеја о томе није код њега родила спонтано. Идеја је дошла као последица низа закључака насталих после студиозно сагледаних проблема језика и да је наставак традиција чуваних у неким претходним,давним временима.

Да је језик Срба постојао много пре него што му признаје званична наука и да је на њему писано неколико хиљада година уназад на хиљаде је доказа. Показује то и слика на крају овог текста.

Прича о Ћирилу и Методију као описмењивачима једног“ глупог, заосталог и неписменог народа ( Срба ) “ још је једна од сервираних и наметнутих неистина у циљу заглупљивања неуких и необавештених.

Слика приказана овде предмет је познат под именом  “ Ciotala di Ortobello “, тањир за кога се оправдано претпоставља да је стар око 3.500. година, са текстом на ЕТРУРСКОМ језику.

Етрурци су народ,групе племена, која живе у савезу градова на простору северне и централне Италије пре неколико миленијума. У писаним текстовима ( а пишу у оба правца ) сами себе називају Расени ( ми би данас рекли РАШАНИ или Срби ). За њих се говори да су мистериозни народ, да се не зна одакле су дошли и да се не зна где су нестали (??). Такође се „не зна“ којим су језиком говорили, а још мање је неко успео да квалитетно дешифрује њихов језик и поред много покушаја…

А ипак је све јасно…користите слова СРБИЦЕ ( погрешно назване ћирилица ) и много тога ће се се отварати…

На тањиру лепо пише : “ шти шта што ште “ и један је од примера употребе старог србског слова ‘ шт “.

Да би се разумело шта пише треба познавати србску реч “ штиво “…текст преведен са варијанте старосрбског ( етрурског ) на савремени србски језик гласи : “ читај шта се чита ” или “ читај оно што је написано онако како је написано, тако треба да се чита, а не другачије “ = читај како је написано…

Па сада ви видите мудрост и старину једног народа кога заглупавеше касније !!!