Испред свог корака брзајући идемо

Непознато да приближимо и одгонетнемо.

.

Људић у нама извирује кроз мишји отвор,

Хоће да прогута васколики простор.

.

За повратак није остао ни обрис трага;

Никада изнова преко напуштеног прага!

.

За нама је остала прекорачена међа,

Рано смо стигли – себи иза леђа.