Горан Лазаревић Лаз: Ноћи у нама

ноћи у нама ватрена кугла
сунце са седмог неба жеља
изгрев разбројног многоугла
и сенка чуда од анђелбеља
.
звери питоме веноточне
гризу до јутра делте струка
прскају прса непорочне
лудује бедром неумор рука
.
колоплет удвоје неисказа
хтење свемрачних озвездања
хиљаду мене а једна стаза
.
на животпотки безнитних ткања
и док се тобом усхити множе
страсти нам вриште испод коже
