Анђелко Заблаћански: Бездно

Шта ми то у глави звони
Кад нису мисли водиље
И по сву ноћ ме прогони
Бездно као окриље.
.
То је истина болна, љута
Испијени жуч и нада
Као понор и крај пута
То су звона дугог пада.
.
И звоне звона луда
У глави, души, билу
Да бежим немам куда
Бездно ме љуља у крилу.
