Анђелко Заблаћански: Бездно


Шта ми то у глави звони

Кад нису мисли водиље

И по сву ноћ ме прогони

Бездно као окриље.

.

То је истина болна, љута

Испијени жуч и нада

Као понор и крај пута

То су звона дугог пада.

.

И звоне звона луда

У глави, души, билу

Да бежим немам куда

Бездно ме љуља у крилу.

Постави коментар