Осећања људе задовољнијим чине,
Ако успеју изаћи из своје помрчине.
Тражећи путеве, кроз новац и моћ,
Најчешће пронађу смркнуту ноћ.
.
Када би у себи светлост тражили,
Њоме би сваку патњу ублажили.
Навикли су на речи грубе и оштре,
А разговара се, само путем поште.
.
Послове завршавају, хладно одмерено.
Све је ка материјалној страни усмерено..
Нико се не труди ни у очи да погледа,
Само уобичајено: “Здраво!“ – ради реда.
.
Ко узима новац, ничег се не стиди,
Нити у том нешто необично види.
И ако понекад, тродупло наплаћује,
Не осврће се и само иде даље.
.
Када једног дана низ брдо крене,
Само се запита: “Зашто баш мене?“
Природни закон налаже умереност у свему,
Узимање и давање, уз намеру поштену.

Фото: Умереност у свему; Википедија