на том брегу маслина навек крика неба

једва и дишемо вило златопрста

тела приљубљених вихор залудбега

не знам ко ће кога скинути са крста

.

слуђени од жеље да се деси чудо

смехом најсвеснијим делимо се плачем

бачени судбином у време сулудо

рањавамо груди најнежнијим мачем
.

док из рана тече живот неповратно

силазе из плавог меданђели рајски

увијају душе у фараон платно

.

опијају надањем милодух наш мајски

ваздан и падамо у то поље златно

васкрсом љубави уз божанско клатно