У будућем времену – времену сада

Ми мушкарци нећемо уходити жене

И нећемо читати њихове мале трагове

Неће ни оне издајно наводити мушке

Да се исповедају у опуштеној сласти

.

Већ ћемо – оне и ми – жарко смерати

Ка Једном у чврстој подршци и свести

Користећи моћ промишљене намере

И ширењем мирисне енергије врлине

А на језике ставити или мед или узде

.

У будућем времену – времену сада

Ми мушки градићемо мандалу Склада

Од цветних венчића из њихових руку

Мандалу ведских предака и потомака

У нововедској стварности која нараста

.

Поново ћемо у врло врло високој свести

Тражити другу полу јабуке – свога себе

Роњењем у дубоко језеро – огледало духа

Као некада на Лири или светој Даарији

Ох Лепоте! у преплету јаве и прасећања!