Кад на младо пољско цв’јеће

Бисер ниже поноћ нијема,

Кроз груди ми жеља л’јеће:

“Што те нема, што те нема?“

.

Кад ми санак покој даде

И душа се миру спрема,

Кроз срце се гласник краде:

“Што те нема, што те нема?“

.

Ведри исток кад заруди

У трепету од алема,

И тад душа пјесму буди:

“Што те нема, што те нема?“

.

И у часу бујне среће

И кад туга уздах спрема,

Моја љубав пјесму креће:

“Што те нема, што те нема?“…