Из руку мојих гране расту

Небу и сунцу винуте су

Стопала корени дубоки

Из земље мајке поникли

И плеше стабло разиграно

Ветровом свирком опијено

И цветови се отворају

Светим кадом етром миришу

То љубав река набујала

Из извора срца потекла

Руке твоје је заплавила.

И отвара се дуге свет над

Пољем где дуб стари сањари

Облак стаје месец да скрије

Љубав чаролије дуб да сније.