Хоћеш ли,

да ти испричам причу?

Тамо ће бити принцезе,

тамо ће бити хероји,

и куле палата у маховини,

и тешке удисаје

блиставог оружја.

.

Хоћеш ли?

Тамо ће бити ватре над мочваром,

и олује над брдима,

и поклич рогова ловачке похлепе,

под окриљем Шуме –

јелен прогнани.

.

Видиш ли?

Око нас лутају сенке

и шапћу заводљиво и слатко

о заветним стазама снова,

које воде даље

од свих брига.

.

Не слушај их:

треба да ходамо даље

по степеницама од месечевих зрака

под плавим ћебетом

вечите ноћи,

која пада ињем

на храмове.

.

Прича се приповеда – али и,

са крвљу помешана,

у жилама куца.

Јер ће створено да оживи тек тада,

када у њему закуца

комадић срца.

.

Ја, можда,

веома често лажем,

али тебе да слажем не могу – никако.

Неиспричане приче

гуше,

ако су унутра

затворене.

.

Долазе

као прогнани јелени,

ватрама пливају

над путем прљавим.

.

Положи ми главу на колена.

…хоћеш ли,

да ти испричам причу?

.

(белор. Маргарыта Латышкевіч)

Избор белоруске поезије – Алексеј Иванович Чарота

Превод – Дајана Лазаревић

Пројекат Растко – извор