Димитрије Николајевић: То чудо


 

Овај живот мене живи, не ја њега

Не светлим ја у његовим већ он у мојим очима.

Једном дат читав век из руку ми се отима

И плен одвлачи гори испод снега.

.

Док брзо сиромашим он се богати,

Што сам старији он све млађи,

Свака ме љубав с њим превари чим узлати,

Јер је заодене младу у снове и дарове.

Он краде, мене затичу у крађи,

Њему трупље, мени гусле јаворове.

.

А где је милост, где је нега

Да одмене плеће на које се наслонило брдо?

У неверици загледан у немогуће чудо,

Овај живот мене живи, не ја њега.

.

Д.Н: Изабране песме

Постави коментар