Беда, бол и јад – од горег горе…!

Ко би наше невоље описати знао?

Прети нам потом смртно море,

да Србе уништи Немац би ове дао…

.

Земљо јада, земљо света,

свемогућем слава, што те пропаст није могла стићи!

Земљо моја на крст разапета

глас слободе из гроба ћете дићи.

.

Устани, земљо српска намучена,

из тешког сна се пробуди,

свим боловима искрвављена,

крени у бој! Чим зора заруди…!

.

Поезија Лужичких Срба