Ноћ над градом и светом.

Ноћ свемоћна као судбина

и мисао помирена с њом

ћутке тоне у мраку.

.

Слутим: Сви су кораци сами,

под њима трули влажно лишће

и лутају изгубљене улице.

Наилазе мртве ноћи без птица.

.

И одједном звук трубе у ноћи!

Из пусте шуме винуо се глас.

Дрхти, пада и узлеће звук.

У мраку свира труба.

.

Чије то срце у гласу трубе

трепери над градом?

Чије то срце светлошћу звука

рањава таму и дозива птице?

.

У мраку свира труба.

Узлеће срце у сусрет гласу.

Нека је благословено грло

што сачува и огласи песму

.

збирка „Пејсажи у огледалима“