између прстију док клизи време

тече низ усне вирмедна река

распрсју вечном душе нам стреме

у ноћи највећој источје чека

.

плећа нам дрхте у магновењу

носимо васељенске распламе страсти

дуго се дајемо богобдењу

тајни нестанка сулудој власти

.

отимам зори нераспев петла

жарруком пловити у неизвесно

очи се препуне надљубав светла

.

прениско небо звездама тесно

растоком срца сред ватре вечне

ранопролећјем расцвале стазе млечне