Васкрсла си Црна Горо,

Сијаш као рујна зора,

Сијаш дивна од севера,

Па до твога плавог мора.

Буди ми те са истока,

Сунце када јутром гране,

А на запад месечина,

 Кад залази тмина падне.

Весела си Васкрснула,

Прогледала на све стране,

Раширила своја крила,

Па сад живиш

Срећне дане.

Љепотице земљо мала,

Рана доста у те има,

Задоби их у пет века,

И поносна ти си с њима.

Све врлети и све горе,

И језера и пашњаци,

Поносито шире песме,

Баш о теби моја мати.

А тек море наше плаво,

Од Улциња до Превлаке,

Исписаше историју,

Пра дедови и пра баке.

Великаши твоји славни,

Словом су те опевали,

Дивна моја. мали рају,

Сви су тебе упознали.

Васкрсаваш ти нам опет,

Бићеш јача и  све боља,

Ниђе небо не засија,

Као поред твога мора.

.

25.10.2020г. Подгорица. 19.20ч