Бескрај нетакнутих линија живота.

Могли смо зачети и завршити

било коју од њих.

Али нисмо.

Прах сећања пада по свим негаженим

стазама могућности –

онога што смо могли бити.

Али нисмо.

Пртина коју газимо сада

– макар и кружна –

– бескрајно је вреднија од свих

– царских друмова којима нисмо ишли.

Само на овој пртини

коју затрпава снег времена

пахуљама минута сати и дана,

само у овом безнадежном

– САДА –

ма где

– ОВДЕ –

ми Јесмо.

.

Сенке сутона

Трагове стопа

Боје у плаво.

П.Ш: “Антикварница срца“