Драгош Пајић: По други пут разапет


Душаново царство и витешке оклопе

копљаници гађају кроз векове,

у срце,

а нашу снисходљивост

заслепљену

разапињу једра за нови ветар у леђа.

.

Да рекоше збогом, одосмо

у измаглице киселе, ако нас тражите

на кошави, играћемо покер на живот

и смрт а вас ће допасти

трље и иглице.

.

Свака порука поштоноша

заглуши јерихонска труба,

слова се накострешила у писму

па нису налик на ћирилицу.

Искривише Уставно писмо,

док до нас стиже постаде

гротеска времена за нова

покољења па ни Вук није могао лако

да следи глиб умирања

и дарује новим изданцима.

.

Д.П: Збирка -Дубоки корени

Постави коментар