Драгош Пајић: По други пут разапет

Душаново царство и витешке оклопе
копљаници гађају кроз векове,
у срце,
а нашу снисходљивост
заслепљену
разапињу једра за нови ветар у леђа.
.
Да рекоше збогом, одосмо
у измаглице киселе, ако нас тражите
на кошави, играћемо покер на живот
и смрт а вас ће допасти
трље и иглице.
.
Свака порука поштоноша
заглуши јерихонска труба,
слова се накострешила у писму
па нису налик на ћирилицу.
Искривише Уставно писмо,
док до нас стиже постаде
гротеска времена за нова
покољења па ни Вук није могао лако
да следи глиб умирања
и дарује новим изданцима.
.
Д.П: Збирка -Дубоки корени
