Мајко бога суше

И небеске ватре,

Извади нам сунца горка из очију

У њима још увек благдан снатре

Жита – наше кости; дал’ ће да узрију?

.

Без гласа, без крика,

И без чврсте воље

Повија се жито, ломи се стабљика,

Низ живот ко низ покошено поље

Вода нас магија или ова слика

Усађена ко страх сред очију.

.

Мајко бога суше, у нама је тама

Иако нам сунца у очима зру!

Д.Б: “Повратак у Црну Гору“