Златни се мач небом просече

као јабука кад се полови.

Западну страну прогута вече.

Источна у јару сунца уплови.

.

Океан се Земни небу узнесе

исток од жара собом да лади.

Хиљаде свитаца валом донесе

да запад звездама засводи.

.

Ал’ средином где „јабука“ пуче

црвљива војска се размиле.

У авети телеса развуче

Хрлећ’ звездама да свице туле.

.

Сад свитац сваки пламеном букну.

Распали се до сунчаног јара.

Црвљива војска онда устукну

сагоревајући од светлога жара.

.

Дешавање се по Земљи слика

сваком труни боја небеског.

Почињу чарке Земних силника

зомбираног им духа несвесног.

.

Увек овако изнова креће.

Журно се хрли сопственом крају.

Уз Богољубље и нешто среће

ето нас опет у цветном рају.