Санак на врховима трепавица спава

у сну своме, шум дрвећа сања

милује га ветар лептирових крила!

.

И смеши се санак  док пале

се светла старог дебла

гошћа му је једна стигла!

.

И шири старина гране,

лишће златом кити,

кореном гошћи руке љуби,

срцем, на небо је вазноси!