О, ноћни врт, тајанствени орган,

Луг дугих труба, лог виолинчела!

О, ноћни врт,печални караван

Храстова немих, непомичних јела!

.

Мицала се башта и шумела.

Храст беше битка, а топола – треска.

Сто хиљада листова, ко тела,

Преплитало се сред зрака јесенска.

.

Гвозден август у дугим чизмама,

Далек, с тањиром дивљачи је стајо.

Грмели су пуцњи ливадама,

Траг птичјих тела ваздухом се мајо.

.

Заћута врт, месец нагло стиже,

Десетак дугих сенки леже доле

И гомиле липа шаке диже

Сакривши птице под своје куполе.

.

О, ноћни врт, о врте пун јади,

О, бића, тако надуго уснула!

О, тренутна ватро од парчади

Звезданих, што је над главом букнула!