Шопен,

Пролећни валцер

у мојој соби јесени.

Ја сам дрво

чије лишће опада.

Неповратно одлази.

И нисам тужна, љубави.

Све што треба да оде од нас,

нека иде.

Ако у овој тузи

може бити радости,

онда може бити и пролећа

у овој јесени.

Ти си лист.

Ја дрво.

Радујем се твом одласку

и не плачем.

Знам да ће доћи пролеће

и поново ме оживети.