Од усана слатки плетеш ђердан

на узглављу где нам срца пламте

дуго траје најмеднији мегдан

бедра врела лудовања памте

.

ноћи кратке јутро брзо стиже

уморни би да делимо сунце

преблизу смо а ти би још ближе

док тонемо у несвест врхунце

.

нико не зна где смо такви били

ватра пакла чинила се рајска

дал на јави да ли смо то снили

.

јануарска а пламтела мајска

цветали смо усред црног снега

спајали се нестварни од бега