Изађох напоље, реалност ме дочека.

Пожелех сунцу да је вечно и срећно.

Насмешило ми се, намигнуло

И топлим зракама загрлило.

.

Даровах Мајци Земљи светлост из срца,

Светло свом дрвећу

И мајци дрвету у далеком Сибиру

Што спаја живахни свемир,

А корени му из срца Земље извиру.

.

Подарих светлост из душе

Свим елементима стварности,

А пре свега и изнад свега

Спустих сферу среће у руке