Срце чујем своје,

звони над планином твојом!

Камен бели  слуша засмејан,

у огледалу реке оцртан!

Срце чујем своје,

звони над долином твојом!

Ливадом зеленом,

маслачцима исцветалим!

Срце чујем своје,

звони љубављу устрепталом!

Додирује ти лице,

и душу вечнним пољубом!