у ноћ ванвремену силазим дахом

моја су стопала од слатке пене

будим те страсним и вечним страхом

да ће се спојити несталне сене

.

трагасмо јуче за смислом тајним

на обалама рођења река

вода џвнила врелима сјајним

и тиховасмо судбину века

.

ноћас ћу опет љубити наду

ватром у срцу дуго да трајем

знам имаћу те довека младу

.

у трену кад небу неумор бајем

кад све се отима и прети крајем

кад ја се теби заувек дајем