Расцвало пролеће ливадом,

бескрајном шумом багрема.

Прострт је ћилим Србијом

и памти дах моћних векова.

.

Кокичи багрем, беласа

и поји полен мирисом.

Тај Ти се ћилим таласа,

проткан је српским пркосом.

.

Уздигни главу поносно,

Ти, моћна српска кнегињо!

Обуци рухо сукнено!

Данас Ти љубим понизно,

босиље у јелек уткано!

.

М.М: Збирка – „Србијо, вољена копљем и песмом“

Илустрација – Миливоје Мирић