Ђоко Протић (1765 -1815.) кнез и војвода,

син Проте Гучанина.

Учесник у Првом и Другом српском устанку.

Посекао га Латиф – ага у ночи између

16 и 17 јуна 1815. године на Вапи код Сјенице.

Син Милисав, Унук Ђоко и праунук Младен.

Биљег му на његовој земљи

Подижу захвални потомци 1998. Г.

Ликовао Н. Стојић

Писао: В. Виторовић*

.

Ђоко је уз Карађођаа и свога оца

У буне ходио,

са њима је и многе битке

против Турака задобио

и поробљену Србију ослободио.

А када је Први устанак пропао,

Ђоко је турског ропства допао.

Латиф – ага га је као таоца водио

И на Вапи погубио.

.

После стоосамдесттри године

захвални потомци га се сетише

и у камени биљег ликоваше,

и слово о њему уписаше

и крај пута уздигоше.

.

Сада Ђоко, из њега, опет

своју кнежину гледа.

.

Помолимо се Богу та њега,

.

*Гуча, крај пута за Протиће

Р. Н. Маринковић, Н. Н. Стојић: “Карађођуше