Лабуд Н. Лончар: Ковчег сјећања


Великим једрима ноћи

Бесциљно пловим

Долином плача, смијеха и уздаха

Док под пазухом стискам

Ковчег сјећања .

.

Ти ми

Млијеком ноћи

Прскаш очи и

Сакриваш врата јутра

Тамо гђе ме дочекују птице.

.

Узалуд рукама и уснама

тражим твоје груди,

Груди пуног пролећног мјесеца

Скривене испод

Источне звијезде

И пјесме птице

Преобучену у једноставно

Ништавило јутра…

..

Великим једрима ноћи

Окрећем леђа мору –

Журим твојим њедрима

А ти ми

Млијеком ноћи

Прскаш очи и

Сакриваш врата јутра –

На напуштеној обали

Онамо гђе се дочекују птице.

..

И опет се будим сам

Пробуђен пјесмом

Птице са џанарике –

Заробљен у ковчегу сјећања…

Један коментар

Постави коментар