Колико је времена прошло од рођења трагедије

чини ми се као од пршлог пуног месеца.

Жао ми је због тога моја публико.

Имали сте избор да испразните салу

или да се одазовете.

Ни једно ни друго се није догодило

смрт је привиђее без церемонијала.

Има ли нешто горе од ваздуха

од удахни и издахни.

Гледамо се очи у очи као џелат и жртва.

Ко ће кога, шта мислите?

Као по наредби климамо главама

пратећи руке и вратове.

Нисам убеђена у будућност покрета

већ у писмо,

и компјутер опонаша безуспешност

јер је то реклама.

Ви волите забаву, моја публико,

а то се скупо плаћа

јер заборав смрти је Ваша одлука и судбина.

Спашавање је ипак почело рођењем трагедије.

Спасићемо намернике и децу,

жртвоваћемо напредне музике

и најплодније женке,

све животиње нек остану

оне ће послужити за експеримент

у другим бољим условима.

Немамо избор, за први дан младог месеца

завршићемо рулет:

на броју седам родиће се рођење трагедије,

седме године, седмог месеца,

седмог дана у седам сати,

сваки седми преостаће да послужи

за израду смокинга и осталог прибора

за свечаност.

.

Ако идете напред осврните се, ако идете назад

гледајте испред себе да вас не изненади

онај који вас стално гледа у очи.

Поштен свет је најнечаснији

Чекају свој ред за окрутности

А рођење трагедије је ту сасвим близу,

Свануће је тако неуверљиво

Спрам мириса уништења.

Х.Ш.Исаков: Збирка –“Потрес мозга у Африци“