Браћо на југу зар баш нико од вас тамо

нема ни срца ни душе, да на север погледа мало,

само,

где се, изгубљени у мору, шака људи за живот бори

до крви?

У пакленом ћутању, браћо, немилосрдна песница

прети да нас умрви,

пију нам крв, да би нам понестало и ово мало

снаге што имамо,

преко хиљаду лета, напуштени, бисмо се, да ђаволу

душу не предамо….

.

Браћо на југу зар не можемо рачунати са вама

да нам се хитно пружи братска помоћ смела,

у тренутку кад смрт лебди над нама свима?

Од оних, браћо, што нас тлаче вековима…!

На коленима је српска земља цела,

Славене моли: смилујте се над нама…!

Поезија лужичких Срба; приредио Предраг Пипер