У патњи сам горела

да бих истину спознала

па сада изнад тихих брзака

плове речи натопљене срећом,

трепери сенка у ноћи

над белином прозирне воде,

какви су само сутони

када се буди пламен чистоте?

Велики океани

поплочани срцем од љубави

дубоко тамна нит

води кроз просторе,

ужарене су ноћи пупољака

који се простиру дуж снежних падина.

Мирис кише је на помолу.

М.М: Збирка – “Пут ка светлости“