Ову чашу вина

још увек занемела

Од туге и беса

Испијам за сећање

.

Када су

Српске мајке

Кандила

Испод икона палиле

.

Реком

Уплаканих снова

Синове дозивале

.

Када су

Пркосно певале

Мелем

На ране стављале
.

Безнадежни дани

Бесане ноћи

.

Питајући се

Зашто они

.

Обележени

Белезима силе

Вечно

Злочине чине

.

Над

Српским народом

.

Да ли све

Што имају

Само је мржња

Коју

Називају радост

.

Боже опростити

За сагрешенија

Господарима зла

.

Био би грех

Ранама које још пеку

Према онима

Којих нема

.

Ко да подиже децу

Међу рушевинама

.

Питам се

Србијо

Зашто те гласно

Прозивају лепом

Они што нас не воле

Фото: „Мати Србија и син Србин”, 

литографија из 19. века