Прашину је усковитлао ветар,

муње прскају Небом,

узбуркана мора и таласи пусти,

земаљско царство у ватрама гори.

Спојише се и небо и земља,

крв се у венама леди.

Јауци побеснелих паса

и цвркут и лет изгубљених птица.

ПОТОП!

Појави се Творац у свој својој слави.

и муњом Вулкана вечних

разби таму и Лондонске магле.

Прогледајте слепи.

Устаните грешни.

Јер казна са небеских висина

пред вама се ближи.

.

С.С.Л: “Изгубљено царство“