Спотакао сам се о сенку

издужену на подневном сунчанику,

погледао сам зачуђено

и видео импресију златокосу.

.

Ни звездана устрепталост

није могла да се упореди

са сјајем њеног погледа

који није био намењен мени.

.

Ја сам игнорисао сенку,

газио је преко главе,

прелазио преко орбиталног сазвежђа

њених дражи,

свеважно је било маловажно,

мени је кружни ток моје осе

наговестио сумрак у који сам

суморно разапео духовне сфере

и намучио се да из себе изагнам

омађијаност неотуђену

и останем на присојној страни освешћења.

.

Д.П: Збирка – “Дубоки корени“