Мира Видовић Ракановић: Разуздани ветар
Долете
Разуздани ветар
Који улети
У очи моје
.
Кад тугујем
Да ми сузе брише
Штити од таме
Која мреже плете
.
Сваки трзај
Срца отима
Стресам осаму
И бежим од ње
.
Жудим
Да ми он дође
Душу моју
Огрне својом
.
Да трчимо
И лежимо у трави
Цртамо сунце
Јездимо са птицама
.
То су моје жеље
.
Зато
Кад дан малакса
Пустићу ноћас
У снове све сањаре
.
Ко уме да сања
Тај воли
Бујном маштом
.
Тек тада ћу
Бити целовита
Кише неће
Више шуштати
.
У срцу мом
Тихи лептири
Заувек ће
Бити закључани

