исчезло је што живи и дише

теби и то као није ништа

разум цури тек да те зањише

да те макне даље од згаришта

.

ти би ипак прилика је згодна

да проџараш по тој бившој ватри

теби јесте ватра душа сродна

пусти друге себе сама сатри

.
по пепелу црташ бивше ствари

сто и орман кашику и кревет

сланик шерпу жпорет наочари

.

нигде оних оловака девет

ни пепела и то спраше кише

ћакнут плајваз престаје да пише

.

М.Ц.М: Збирка песама – “Лом“