Онда станем и гледам тај ход лаки

И руке што земљу воле, како сипају милост

И љубављу заливају биљке што тихо

Стоје и мирно на свој ред чекају!

. Хеј, ти, корака лаког и руку милосних

Пусти да с тобом гајим биље твоје!

Спустила сам крчаг воде што носим

Ево ту је, поред ограде твоје!